Usled velike turbulencije u poljoprivrednoj proizvodnji koja se javila kao posledica Zelene revolucije koja je bila u punom zamahu od 1950. do 1970., imala je za cilj obezbediti dovoljno hrane i profit proizvođačima. Praćena prekomernom intenzifikacijom, primenom sintetičkih đubriva i nedovoljno ispitanih zaštitnih sredstava, ostavila je velike posledice na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

U Zapadnoj Evropi, svaki hektar se u proseku prska 4 i više puta godišnje. Samo u SAD-u se godišnje troši oko 540.000 t pesticida. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji godišnje se registruje više od 30 miliona trovanja pesticidima, od čega oko 20.000 završava smrću. Upotreba mnogih pesticida koja su se ranije koristila danas su najstrože zabranjena u Evropskoj uniji i SAD-u, ali čak 75 % tih pesticida se i dalje koristi u nerazvijenim zemljama. Naučnica i prirodnjak Rahel Karson (Rachel Carson), 1962. godine objavljuje knjigu “Tiho proleće”, koja navodi zastrašujuće posledice DDT i drugih pesticida na životnu sredinu, a naročito na ptice i druge korisne organizme. Ta knjiga postaje najprodavanija u nekoliko zemalja, uključujući SAD i postaje ključni faktor u zabrani upotrebe DDT u SAD-u 1972. godine. Iako je čuveni insekticid DDT, odavno zabranjen, još uvek se njegovo prisustvo može naći u određenim proizvodima, koja dolaze iz uvoza zemalja „trećeg sveta“.

Tome svedoči i Francuska studija u kojoj je utvrđeno prisustvo DDT u majčinom mleku. Rezidue pesticida nađene su u mleku dojilja 4 dana nakon porođaja. U nekim slučajevima koncentracija DDT u mleku dojilja bila je viša čak 127 puta nego u kravljem mleku.

Učestalo se u literaturi navodi da organski proizvedeno povrće i voće ima bolje nutritivne osobine. U organskim sistemima gajenja prednost imaju autohtone, otporne sorte voća i povrća, kao i žitarica, koje se odlikuju vrednijim nutritivnim karakteristikama. U povrću je za oko 90% manje nitrata, koji su veoma štetni jer u čovekovom organizmu mogu da dovedu do pojave methemoglobinemije. Jedna od zanimljivih alternativnih kultura koja je vremenom bila zaboravljena, a danas se sve više gaji jeste krupnik (Triticum spelta). Hranljiva vrednost zrna krupnika ogleda se u visokom sadržaju ukupnih proteina (do 19%) sa većim sadržajem esencijalnih aminokiselina, sadrži dosta prehrambenih vlakana, vitamina B-kompleksa, mukopolisaharida, koji stimulišu imunološki sistem organizma, većim sadržajem ulja i mineralnih soli.

Kontaminacija hemijskim materijala koje ugrožavaju zdravlje ljudi, dolazi upotrebom veterinarskih lekova u terapijske svrhe i dodatkom u stočnoj hrani te upotrebom hemijskih sredstava u zemljištu. Veliki je broj radova koji upozoravaju na opasnost prisustva antibiotika u mleku i na njihovu primenu. Istraživanjem na 26 organskih farmi širom Švedske došlo se do saznja da pojava bolesti i kliničkog mastitisa sa povećanim brojem somatkih ćelija, bila manja kod mlečnih grla u organskom sistemu gajenja u odnosu na grla sa konvencionalnih farmi. Istraživanjem Britanskog univerziteta Newcastle University utrđeno da grla koja su bila u sistemu organske proizvodnje i koja su tokom letnjeg perioda bila izložena paši, imalu su veći sadržaj omega-3 masnih kiselina za 50 % ali i veći sadržaj vitamina E, gvožđa i tokoferola u odnosu na mleko iz konvencionalne proizvodnje. Povećan sadržaj omega-3 masnih kiselina i konjugovane linoleinske kiseline za 40 % u mleku, posledica je vremenski dužeg boravka na pašnjacima sa visokim biodiverzitetom.Zbog slobodnog načina ispaše u prisustvu prirodne svetlosti, dolazi je do normalne sinteze vitamina D. Isključivo životinje koje žive pod suncem i namirnice tog porekla bogate su liposolubilnim vitaminima: A, D, E u znatno većem sadržaju u odnosu na meso iz konvencionalnog sistema.










Usled poštovanja zakona i pravilnika o organskoj proizvodnji i dobrobiti životinja, način držanja, ishrane i transporta životinja do klanica nema za posledicu pojavu bledog, mekog i vodnjikavog mesa (BMV), ili pojavu tkz. „tamnog, čvrstog i suvog“ mesa do kojih dolazi usled ubrzane glikolize, a kao posledica stresa.Jedna od poslednjih istraživanja koja ukazuju na značaj i vrednost organski proizvdene hrane jesu studije koje su sprovedene u Švedskoj od strane IVL instituta u kome je kod potrošača koji su konzumirali proizvode iz konvencionalne proizvodnje, utvrđeno u urinu prisustvo različitih vrsta pesticida. Na osnovu daljih istraživanja zaključeno je da nakon dve nedelje konzumiranja organskih proizvoda, prisustvo rezidua pesticida u urinu je bio smanjen ili gotovo zanemaren. Na osnovu brojih istraživanja došlo se do saznanja da hrana dobijena iz konvencionalnog načina proizvodnje, sadrži u sebi ostatke pesticida, antibiotike, povećani sadržaj teških metala, nitrata i drugih rezidua, koji dovode do ozbiljnih problema i ostavljanja trajnih posledica na ljudsko zdravlje.

I ako još uvek vlada podeljeno mišljenje u nutritivnim vrednostima proizvoda iz organske i konvencionalne, jedno se sigurno, a to je da organski proizvod proizveden u skladu sa zakonima prirode, predstavlja zdravstveno bezbedan i kvalitetan proizvod. Tome svedoče i podaci FIBL-a da je sve veća zainetesovanost potrošača za ovom vrstom proizvoda i postepenim rastom organskih površina u svetu sa trenutnom cifrom od 43, 7 miliona hektara i ukupnim profitom od 80 milijardi američkih dolara u 2014. godini.


Bojan Vojnov

Tekst preuzet sa http://vok.org.rs/